Sada već davne 1850. godine apotekar August I Kozjak (Josephus Augustus Koziak) otvorio je prvu šidsku apoteku. Iako na samom početku njegov posao nije išao najbolje, brzo je postao jedan od jačih sremskih apotekara. Zahvaljujući kvalitetnom i poštenom poslovanju, ali i sticanju velikog kapitala, Kozjakovi su postali deo najvišeg društvenog sloja.

           Rodonačelnik porodice Kozjak u Šidu je već pomenuti August I. Rođen je 1816. godine u Sremskim Karlovcima, od oca Andrije, učitelja, i majke Magdalene rođ. Miler (Müller). August I je diplomirao farmaciju u Pešti 1838. godine. Radio je u apotekama u Bukureštu, Rumi i Beogradu. Nije poznato kada se tačno doselio u Šid, ali je to moralo biti između 1846. i 1850. godine. Venčao se u Gibarcu, 1857. godine, sa Matildom Šic iz Moldavije (Mathilda Shütz).

      Verovatno najbolji pokazatelj finansijskog stanja porodice jeste testament Augusta I iz 1892. godine. Testamentom je podelio preko 20.000 forinti svojoj deci. Najstariji sin Andrija je dobio 6800 forinti (od čega jedan deo ide na osnivanje apoteke u Rumi), kćerka Marija je prilikom udaje dobila miraz od 4000 forinti u gotovom i spremu u vrednosti od 500 forinti pa joj testamentom ostavlja još 1500 forinti, sinu Eduardu ostavlja 5000 forinti, sinu Augustu II ostavlja 5500 forinti (od čega jedan deo ide na osnivanje apoteke u Staroj Pazovi), dok sina Milana imenuje za glavnog naslednika sve pokretne i nepokretne imovine. 
         Milan (Emilius Josephus Koziak) je bio najmlađi sin Augusta I. Kao glavni naslednik očevog imanja ostao je u Šidu i nastavio očevu apotekarsku karijeru. Oženio se 1891. godine sa šiđankom poreklom iz Mitrovice, Julkom Stefanović (1874-1953), kćerkom mitrovačkog trgovca Georgija Stefanovića i Milice rođene Mauković. Pošto je ostala udovica, Milica se sa tri maloletne kćerke vratila kod roditelja u Šid. Sestre Stefanović su odrasle u veoma uglednoj porodici svog dede trgovca Petra Maukovića, i stekle odlično obrazovanje u Beču. Petar Mauković je bio ujak Milutinu Šumanoviću, Savinom ocu.

          Julka Stefanović, iako srpkinja, venčala se sa Emilom Kozjakom u katoličkoj crkvi u Gibarcu. Emil i Julka su imali četiri kćerke i jednog sina: Anđelu-Deliju udatu za lekara dr Mileta Dejanovića, Olgu udatu za dr Ignjata Pavlasa, Milicu-Emiliju udatu za magistra farmacije Vojka Arko, Augustu-Veru udatu za dr Simeona Aleksića, i Đoku-Đuru. Zanimljivo da je stari svat na venčanju mr Vojka Arko i Milice Kozjak bio dr Đurica Đorđević, suprug Hristine-Kriste Šumanović, sestre od strica Save Šumanovića.
    Đoka-Đura Kozjak je bio veliki ljubitelj slikarstva Save Šumanovića. Posetio je Šumanovićevu poslednju izložbu održanu u Beogradu 1939. godine. Tom prilikom je, između ostalog, kupio i ulje na platnu „Kozjakovo gumno“ iz 1934. godine (danas u vlasništvu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, inv. broj 1417). Na ovom umetničkom delu je prikazana današnja ulica Ognjena Price, odnosno nekadašnji sokak koji je išao pored stare Kozjakove kuće. Zanimljivo je da se u desnom delu slike vidi veliki plast sena koji služio za smeštaj i čuvanje frižidera za lekove. 

          Nakon drugog svetskog rata porodici Kozjak je oduzeta apoteka i veći deo imovine. Đoka-Đura se sa porodicom preselio u Zagreb gde je ubrzo i umro 1959. godine. Ubrzo je zgrada apoteke u centru Šida porušena do temelja. Na taj način je uspomena i nasleđe generacija šidskih apotekara uništena. Jedino što još u Šidu podseća na ove velikane farmacije jeste njihova stara kuća u Šidu, danas zgrada Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i JKP Vdovoda u Šidu. Ovu kuću je udovica Julka Kozjak ostavila svojim unucima, koji, nažalost, nikad nisu uspeli ući u posed iste. 
     Jedini cilj prilikom rušenja stare apoteke bilo oslobađanje prostora za novu zgradu. Nije se vodilo računa ni oko čega. Usamljeni primeri dokumentovanja objekta jesu fotografije šidskog fotografa Đoke Karafilovića. Izgleda da su jedini pribrani Šiđani u momentu rušenja apoteke bili radnici Galerije slika „Sava Šumanović“. Oni su preuzeli veći deo sačuvanog nameštaja i jedan ukrasni medaljon koji je krasio enterijer apoteke. U tim posleratnim godinama, kada je uništavano sve što je predratno i ugledno, jedan deo apotekarskog nasleđa Kozjakovih sačuvali su magistar farmacije Andrija Mirković i Borislava rođena Šumanović. Zahvaljujući ovim supružnicima danas baštinimo sa, između ostalog, diplomama Augusta I, Milana i Đure Kozjak.

Autor teksta: Radovan Sremac

(Autorska prava zadržana. Zabranjeno je korišćenje materijala bez dozvole vlasnika sajta)