Matične knjige Vukovarskog rabinata sačuvane su za skoro ceo period od zavođenja 1850. godine pa do početka Drugog svetskog rata.

            Podatke za knjige rođenih iznećemo za period od 1850. do 1900. godine. U tom periodu upisano je ukupno 1451 rođeno dete. Od tog broja, 855 dece je rođeno u Vukovaru. Preostali broj su deca iz okolnih sela koja su spadala pod Vukovarski rabinat. U knjige je upisano i nekoliko rodjenja dece čiji su roditelji stanovali u udaljenim mestima (Beč, Tuzla, Pešta, Šid, Vrbas itd) a ovde su se verovatno našli u momentu rođenja deteta.

            Od ukupnog broja rođene dece rođene u Vukovaru 415 su dečaci, 427 devojčice a 13 neutvrđenog pola.

            U knjigama su upisana deca iz Vukovara sa sledećim prezimenima: Adler, Altman, Bader, Barany, Baum, Baumhorn, Berger, Bermann, Bier, Bierman, Biuhler, Blam, Borovitz, Brauer, Braun, Brecher, Brenner, Bresslauer, Breuer, Czeisel, Dautch, Deitelbaum, Deutsch, Dežma, Diamant, Dottlieb, Drezler, Engel, Fein, Fischer, Fischhof, Fischl, Flamm, Fleischer, Frank, Freund, Fried, Friedman, Frisch, Fuchs, Fuhrman, Fürth, Goldberger, Goldschein, Goldschmid, Gottlieb, Gross, Grossman, Grün, Grünberg, Grünberger, Grünfeld, Guttmann, Haberfeld, Hahn, Haker, Havacs, Heitler, Heksch, Heller, Heltgott, Hendler, Herman, Herzgo, Herzl, Herzog, Hevesi, Hiller, Hirth, Hofman, Holländer, Huller, Kaiser, Käsfenbaum, Kattarivas, Kaufmann, Kellert, Klaus, Klein, Kohn, Krauss, Kremsir, Landesman, Landsinger, Landsmann, Lang, Langfelder, Laschkofeld, Laskafeld, Latzko, Lehner, Löblovitz, Löwenstein, Löwy, Lustig, Marschall, Mayer, Metzger, Müntz, Nauman, Löwy, Schnitzlet, Biermann Fischer Schnitzlet, Neuman, Nikolsburger, Obersohn, Ofner, Pachtinger, Papai, Perles, Pfeffermann, Platzner, Podvinec, Pollak, Popper, Preiss, Rechnitzer, Reich, Richtman, Rosenbaum, Rosenberg, Rosenfed, Rosenzweig, Roth, Ruthman, Schalhof, Schenk, Scher, Schetteles, Schiffer, Schliesser, Schmalz, Schmutzer, Schnitlinger,  Schnitzler, Schön, Schwarz, Silberberg, Singer, Snitzer, Sohr, Spingarn, Spiro Spitzer, Spitzstein, Spuller, Stadler, Stein, Steiner, Steinfeld, Steinhard, Stern, Stössel, Strauss, Tagleicht, Tischler, Tušak, Ungar, Velić, Wachsler, Walder, Wechsler, Weinberger, Weiner, Weiss, Wellisch, Werner, Wertheimer, Wertheiner,Wiener, Winter, Wolf, Wortheimer i Zohr. Najveći broj dece je upisan sa prezimenom Herzog (29), zatim slede Baum (26), Kohn (25), Weiss (24), Schwartz (22), Klein (21), Bier (20), Hiller (19), Braun i Singer (18). Ostale porodice imaju ispod ovog broja upisane dece.

            Što se tiče drugih mesta situacija je sledeća (u zagradi je ukupan broj dece rodjene u tom mestu a potom prezimena koja se pominju): Antin (11): Büchler, Feinsilber, Feldscherer, Fischer, Krauss, Neumann; Banovci (12): Braun, Grün, Klein, Lazarus, Pollak; Bapska (3): Heksch; Berak (30): Deutsch, Fischof, Gerber, Pollak, Presburger, Roth; Bobota (19): Berger, Bernhard, Freundlich, Kohn, Bernhard; Bršadin (17): Baum, Frisch, Kohn, Obersohn, Silberger; Bogdanovci (3): Hahn, Sohr; Borovo (10): Baum, Berger, Klein, Schmutzer, Stern; Budrovci (1): Weiss; Bošnjak (1): Latzko; Cerić (15): Baum; Čakovci (21): Braun, Gutman, Heksch, Klein, Markusz, Schwarz, Wachterlitz, Weiss; Drenovci (1): Wellisch; Gaboš (16): Gerber, Gross, Kohn, Lang, Rosenberger, Spitzer, Ungar, Weinberger, Zwieback; Ilača (31): Grün, Kaff, Kohn, Stein; Grabovo (3): Fischer; Gradačac (1): Engel; Gunja (1): Hahn; Jankovci (15): Herzog, Singer, Stein, Tagleicht, Trebitsch; Jarmina (13): Herzog, Kaiser, Rosenberg, Weinreb; Korogy (18): Buchler, Fischer, Gross, Herman, Klein, Kohn, Müller, Pollak, Zwieback; Lovas (19): Boskovitz, Fürth, Grün, Hacker, Krauss, Langfelder, Neuman; Marinci (8): Baum; Markušica (27): Dirnbach, Flesch, Gross, Heksch, Herzog, Lang, Sternthal; Mikluševci (17): Hahn, Heksch, Jakob, Singer, Steiner, Weiss; Mohovo (16): Grün, Morgenstern, Popper; Negoslavci (17): Bröder, Gross, Hefter, Roth, Schenk; Novak (4): Hacker, Handler, Spiro; Nuštar (29): Baum, Engel, Silberger, Strauss, Weiss; Opatovac (15): Bierman, Brader, Weiss; Orolik (2): Pollak, Stein; Ostrovo (9): Bergsman, Fischer, Glied, Scheer; Otok (1): Deitelbaum; Pačetin (17): Anhalser, Golstein, Grünhut, Kohn, Krauss, Rosenzweig, Sohr; Petrovci (14): Kohn, Roth, Rosenzweig, Schnitzler, Stein; Rajevo selo (3): Hahn, Treuer; Slakovci (1): Flesch; Soljani (3): Hamburger; Sotin (15): Bierman, Ceisel, Fleischmann, Friedman, Kohn, Neuman, Reich; Svinjarevci (11): Flesch, Herzog, Singer; Šarengrad (6): Bresslauer, Fischer, Herzog; Štitar (3): Frisch, Schmalz; Šodolovci pustara (4): Böhm, Lang, Scheiber; Tompojevci (5): Engel, Gross, Heksch, Polacsek; Tordinci (26): Čakovic, Fischer, Lang, Löwy, Mahler, Schwarz, Strausz, Weiss, Zimmerman; Tovarnik (27): Ceisel, Frank, Gutmann, Herzog, Lang, Neů, Neuman, Scheer, Schreiber; Trpinja (15): Berger, Duschinski, Fischer, Krausz, Perles, Weiss; Vera (3): Duschinsky, Golstein, Lederer.

            Primetne su izuzetno intenzivne mikromigracije u okviru Rabinata, odnosno da je velik broj porodica po nekoliko puta menjao mesto stanovanja u periodu od nekoliko godina. Tako da se pojedine porodice navode u više mesta, na primer Baum, Herzog, Hendler, Kohn itd.

            Na području Vukovarskog rabinata, u periodu od 1850 do 1931. godine upisano je ukupno 522 venčanja od kojih je 414 sklopljeno u Vukovaru. Ukupno je u tom periodu venčano 137 mladoženja iz Vukovara od čega je samo 34 rođeno u mestu, i ukupno 338 nevesti sa stanovanjem u Vukovaru od čega je samo njih 179 rođeno u mestu.

            Kao mesta rođenja mladoženja navode se sledeća mesta van Vukovarskog rabinata: Apatin, Arad, Bač, Bačinci, Bačko Petrovo selo, Baja, Banja Luka, Beč, Belled, Beograd, Borjad, Bosing, Boskowitz, Brčko, Brestovac, Buchberg, Budapest, Carigrad, Čurug, Felsö-Döbos, Gibarac, Gložan, Grk, Gyönk, Himešhaza, Jasenovac, Karavukovo, Kecskemet, Krapina, Kućanci, Kula, Lavov, Sremska Mitrovica, Nagy-Abony, Nagy-Attad, Nagy-Szölös, Nagyvarad, Nemačka Palanka, Novi Sad, Novi Vrbas, Nytra, Papa, Segedin, Senta, Sombor, Stenjevci, Sviloš, Szeged, Temerin, Vajska, Velika Kanjiža, Vesprim, Zagreb, Zemun itd. NakonVukovara, najveći broj mladoženja je rođen u mestu Bonjihad u Mađarskoj (31).

            Kao mesta rođenja nevesta navode se sledeća mesta van Vukovarskog rabinata: Apatin, Bač, Bačka Palanka, Bačka Topola, Baja, Bonyhad, Budimpešta, Čonoplja, Čortanovci, Elemir, Erdevik, Gyöngyös, Gyönk, Himešhaza, Horgoš, Kukujevci, Kula, Mako, Morović, Novi Bečkerek, Novi Sad, Pečuj, Sarvaš, Šid, Žabalj itd.

     Šezdesetih godina 18. veka vođene su žestoke borbe između pravoslavaca i katolika oko mesta Velikog sudije („gradonačelnika“) grada Novog Sada. Godine 1758. i potom 1766, 1768, 1776. i 1778. na ovaj visok položaj biran je David Racković (1712-1793). U pomenutim borbama Racković je optužen da mrzi katolicizam, zbog čega je 1768. godine sama carica Marija Terezija morala da reaguje i traži da se Racković opomene. Kada je carska depeša pročitana pred novosadski magistratom, Racković je ustao i odbranio se, posle čega je magistrat odgovorio carici da optuženi nikad nije učinio ništa protiv katoličke vere. Zna se da je David Racković bio “čovek sposoban, književan, koji govori različne jezike” i da je, nakon što je bio jedan od dva delegata na bečkom dvoru koji su izdejstvovali da Novi Sad od šanca postane slobodni kraaljevski grad, bio gradski senator 1748. do 1786. godine, ali se ne zna da je, na veliku čast Šidu, bio i šidski zet.

    Ostavši udovica posle smrti svog prvog supruga Mihajla Đurkovića, senatora i narodnog tribuna, Dionisija plemenita Miković (Šid, 1732 – Novi Sad, 1804) se udala za velikog sudiju Davida Rackovića.

     Šidska plemićka porodica Miković potiče iz Sombora. Prvi put se u Šidu pominje 1715. godine kada je zabeleženo da šidski prota Kiril Miković vodi školu u Šidu (ovo je ujedno i najstariji pomen školstva u Šidu). Mikovići su dobili plemićki list i grbovnicu 31. maja 1699. godine. Plemstvo je proglašeno u Bačkoj županiji 1699. godine, a u Sremskoj županiji 1770. i 1772. godine.

     Prota kir Kiril Miković je rođen u Somboru 1683. godine od oca Petra, somborskog zemljedelca. Bio je oženjen parožankom Krunom, sa kojom je imao sinove Gavrila (1710-1759), Josifa (1728-1779) i Jovana (1733), i kćerke Poleksiju (1722), Mariju (1726), Martu (1730-1774) i Dionisiju (1732-1804). Gavril i Josif su dugi niz godina bili šidski protoprezviteri.

     Prota Gavril Miković je imao sina Grigorija plemenitog Mikovića (Šid, oko 1750 – Novi Sad, 1814) i kćerku Jelisavetu, udatu za novosadskog trgovca Pavla Mirosavljevića, sina dugogodišnjeg sveštenika Uspenske crkve u Novom Sadu.  Pre nego što je 1788. godine Grigorije prodao porodičnu kuću šidskom parohu Mihailu Georgijeviću i odselio se, najverovatnije, prvo u Mitrovicu a potom u Novi Sad, bio je sudija na Šidskom vlastelinstvu. Pominje se kao delegat na Temišvarskom saboru 1790. godine. Imao je dva braka, a zanimljivo je da mu je druga supruga bila Ana plemenita Jovanović, verovatno unuka Andrije, brata patrijarha Arsenija Jovanovića-Šakabente. Grigorijeva kćerka je bila udata za majora Jeftimija Raškovića. Zanimljivo je da je Jeftimijeva sestra, Dafina Rašković, bila udata za kapetana Simeona Piščevića, rođenog šiđanina. U svom testamentu Grigorije plemeniti Miković je napisao sledeće: „Duh moi vručavam ja bezkonečnomu moloserdju Božiemu, telo že moe Zemli, koe u slučaju ako bi ili ovde, ili gdi na drugom mestu pogrebeno bilo, želim dabi posle zakonnago vremene kosti moi u grobnicu blaženopočivših roditelei moih u Šid prenešeni bili, na koi pogreb moi opredelavam ednu hiladu forinti. Za spasenie duše moe ostavljam na Šidsku našeg blagočestija Cerkvu ednu hiljadu forinti. Na četiri našeg blagočestija cerkve novosadske četiri stotine forinti. Parohom šidskim u ime parusije sedamdeset i pet forinti. I parohom takoćer katedralne novosadske cerkve sedamdeset i pet forintov. Na dva novosadska špitala po 150 f. dakle tri stotine forinti. Na Fundaciju Novosadskju Serbskju Gimnasiuma ednu hiljadu forinti. Ostavljam moemu bratu Gavri Mikoviču vicesolgebirovu šest hiljada forinti. Ostavljam moim srodnikom Marku i Moiseju Ignjatoviču pet hiljada forinti. Moim sinovcem u Vukovaru i Terpinji Grigoriju, Aronu i Davidu Mikovič ednu hiljadu i pet stotin forinti. Moei srodnici Sofiji Sekulić osam stotina forinti. Sinovici moei Sofiji Stefanović i Oroliću osam stotina forinti. Juli ranjenici kćeri moe dve stotine i pedeset forinti. Gospodinu Solgabirovu Teodoru Stoičeviču, koego za egzekutora Testamenta naimenuju, ostavljam ednu hiljadu forinti…“ Sve ukupno, Grigorije je testamentom podelio 24.000 forinti. Osoba koja zadrži Grigorijevu kući bila je dužna da karlovačkom arhiepiskopu da 6000 forinti od kojih bi se stipendirala tri srpska učenika u periodu od deset godina.

 

     Prota Josif Miković je obavljao sveštenički poziv od 1753-1779. godine, s tim da je od 1762. bio i šidski prota. Imao je kćerku Ružicu, udatu za šiđanina Prokopija Mirkovića, i sina Gavrila, šidskog sudiju. Gavrilov sin Dimitrije pl. Miković je nasledio Grigorijevu kuću u Novom Sadu, gde se verovatno i preselio posle 1834. godine. Mikovićeva kuća u Novom Sadu je izgorela u toku revolucionarnih godina 1848/9. da bi konačno, svakako pošto je porodica izumrla, prodata 1872. godine u korist karlovačkog mitropolita.

     Mikovićima su kumovali plemeniti Bongarti iz Kamenice, plemeniti Stoičevići iz Neština, plemeniti Gvozdanovići iz Šida, plemeniti Žitvai iz Vukovara, poslanik Pavel Grčić, šidski Šumanovići itd.

     I na kraju da se još malo osvrnemo na Dionisiju plemenitu Miković. Godine 1775. darovala je hramu Svetog Oca Nikolaja u Šidu svešteničke odežde, a 1776. i jedno veliko crkveno zvono. Nije imala dece. Umrla je u dubokoj starosti, a veći deo imanja je ostavila bratancu Grigoriju pl. Mikoviću. Deo imanja je podelila Hramu Svetog Nikolaja, Almaškoj i Uspenskoj crkvi u Novom Sadu, pravoslavnoj i katoličkoj bolnici u Novom Sadu, pa čak i za „instrumenta vatrena“. Sahranjena je pored svog prvog supruga Mihajla Đurkovića.

     Poslednji muški član ove porodice u Šidu je Georgije plemeniti Miković (1822-1899), šidski poštar. Posle njegove smrti, njegova udovica Jozefina rođena Hirt se odselila iz Šida.

(Autorska prava zadržana. Zabranjeno je korišćenje materijala bez dozvole vlasnika sajta)

     Šid se veoma rano uzdigao u red najrazvijenijih naselja u Sremu. Iako po broju stanovnika nikad nije dostigao Sremsku Mitrovicu, Rumu i Zemun, Šid se po značaju svojih pojedinaca iz oblasti nauke, politike, crkve, umetnosti itd. nalazio na samom vrhuu Sremu.

     U cilju prezentacije naučnog i književnog rada Šiđana, u ovom radu se predstavlja bibliografija radova osoba koje su rođene, umrle ili živele i radile u Šidu. Hronološki gledano, rad obuhvata period 19. veka. Za sada nije moguće pronaći podatke o publikovanim radovima Šiđana tokom 18. veka. Rad obuhvata sve naslove i autore do kojih se moglo doći na osnovu današnjeg stepena istraženosti.Popisani su autorski tekstovi i prevodi tuđih autorskih tekstova.Nisu obrađeni tekstovi iz periodike.Autori su izneti po azbučnom redu a njihovi radovi horonološki po godinama. U navođenju radova je korišten tzv. Harvard sistem.

     Ne ulazeći u analize navedenih publikovanih radova, donosimo ih ovde kao svojevrsnu osnovu za dalja izučavanja od strane stručnjaka iz odgovarajućih oblasti.

Budimirović, Aleksandar (pseudonim Pobratić) (Šid, 1808 – Beč, 1836), lekar i književnik

• 1832 Prepočitaemi Gospodin Davidović!; Magarac i Psetance; Pisma učeni Srbalja. Blagoplemenitorodni Gdn Mihal-Deak!. Srpski rodoljubac (Der serbische Patriot). Budim: Slovima kr. Sveučilište Peštansko.
• 1832 O nuždi jela i pića. Serbski letopis. God. 8, č. 2. Str. 119-129.
• 1832 Žalosne misli. Serbski letopis. God. 8, č. 3. Str. 54-56.
• 1832 Nešto o čovečijem telu i njegovim potrebama. Serbski letopis. God. 8, č. 4. Str. 105-116.
• 1832 San. Serbski letopis. God. 8, č. 2. Str. 43-45.
• 1836 Ljubičice; S’ Bogom ostaj!; Dєvojka i Cveće; Siroma pa Siroma; Nadpisi. Srbska zora: Zabavnik za godinu 1836: Prva godina.
• 1838 Stihotvorac. Serbski narodni list. God. 3, č. 43. Str. 340.
• 1843 Šta je mnogo, mnogo. Peštansko-budimskij skoroteča. God. 2, č. 78. Str. 447-448.

 

Grčić, Jakov (Šid, 1788 – Sremski Karlovci, 1851), istoričar, profesor grčkog i latinskog jezika i direktor gimnazije u Sremskim Karlovcima

• 1845 Pismo iz Boke Kotorske. Serbski narodni list. God. 10, č. 40. Str. 317-320.
• 1839 Conspectus studiorum in II. Humanitatis classe semestri primo an. 1838/9. horis matutinis (rukopisna knjiga). Karlovci: Gimnazija.

 

Grčić, Pavel (Šid, 1814 – Vukovar, 1876), advokat i poslanik

• 1838 Slavuju. Novi serbski letopis. God. 12, č. 2. Str. 49.
• 1839 Mesto zadovoljstva. Srbski narodni list. God. 4, č. 43. Str. 333.

 

Dragosavljević, Adam (Bremen, 1800 – Opatovac, 1862), filolog i pedagog, javni beležnik i upravnik škole u Šidu

• 1840 Postanak slavenski slova ili Pismenost kakva je i kakva treba da je u srpskom jeziku. Beograd: štamparija Knjaževstva serbskog.
• 1843 Jezikoslovne sitnice. Peštansko-budimskij skoroteča. God. 2, č. 13. Str. 78.
• 1843 Odgovor na pitanja g. Ninkovića. Peštansko-budimskij skoroteča. God. 2, č. 41. Str. 232-234. i God 2, č. 42. Str. 238-239 (tj. 254-255).
• 1843 Načini različna pisanja. Peštansko-budimskij skoroteča. God. 2, č. 44. Str. 251-252.
• 1843 Nemačka gramatika za srpsku decu. Deo 2. Novi Sad: Tipografija E. Jankovićeve udove.
• 1843 Prilog budućoj gramazici. Peštansko-budimskij skoroteča. God. 2, č. 29. Str. 177-178.
• 1843 Grčka crkva. Peštansko-budimskij skoroteča. God. 2, č. 35. Str. 211-212.
• 1851 Nemačka gramatika: za decu i za svakoga, koji je rad nemački jezik iz knjiga da nauči (Deutsche Grammatik für die serbische Jugend). Drugo izdanje. Pešta: Tipografija Vasilija Kozme.
• 1857 Poznanstvo gramatike. Serbski letopis. God. 1857, god. 31, č. 1. Str. 30-64.
• 1857 Baranjske pesme. Serbski letopis. God. 1857, god. 31, č. 1. Str. 119-121.
• 1857 Starost slovenskih slova. Serbski letopis. God. 1857, god. 31, č. 1. Str. 137-149.
• 1857 Starinski rukopisi. Serbski letopis. God. 1857, god. 31, č. 2. Str. 80-129.
• 1858 Poznavanje slovopisa. Serbski letopis. God. 1858, god. 32, č. 2. Str. 72-79.
• 1858 Shvatanje slovopisne oskudice. Serbski letopis. God. 1858, god. 32, č. 2. Str. 80-83.

 

Kovačević, Nikola, sveštenik, paroh u Ilincima

• 1891 Deklamacije za buđenje i negovanje moralni i pobožni misli. Novi Sad: Štamparija srpske knjižare braće M.Popovića.

 

Magarašević, Georgije (Adaševci, 1793 – Novi Sad, 1830), književnik, osnivač „Serbskog Letopisa“

• 1821 Palež Moskve. Dodatak br. 80-81 Novina Srbski za 1821.
• 1821 Bibliska sudružestva. Dodatak br. 82 Novina Srbski za 1821.
• 1822 Nove istoričeske pametidostojnosti života Napoleona Bonaparte. Budim: Pismeni Kr. univerziteta peštanskog. Preveo Georgije Magarašević.
• 1823 Istorija najvažniji politični evropejski priključenija: od Bečkog mira 1809. do 1821. god. Beč: Štamparija sodružestva Mehitarističeskog.
• 1823 Objavljenije o Serbskom letopisu. Novi Sad.
• 1828 Soderžanije od svju častica Serbske Letopisi ot god. 1825-1828. Pešta: Matica srpska – Budim: Pismeni Kral. Vseučilišca Peštanskog.
• 1828 Osećanja pevača “Arfe Šišatovačke” prema narodu srpskom na novu godinu 1828. Serbski letopis. God. 4, č. 3. Str. 28-35.
• 1830 Duh spisanija Dositejeva. Pešta: Matica srpska – Budim: Pismeni Kral. Vseučilišca Peštanskog.
• 1831 Kratka vsemirna istorija. Pešta: Matica srpska – Budim: Pismeni Kral. Vseučilišca Peštanskog.
• 1832 O srpskoj književnosti. Serbski letopis. God. 5, č. 2. Str. 68-82.

 

Magarašević, Đorđe (Šid, 1857 – Slunj, 1932), književnik i filolog-slavist

• 1883 Mala srpska gramatika: za srpske narodne škole / po Daničiću i Miklošiću sastavio Đorđe Magarašević. Novi Sad: Srpska knjižara braće M. Popovića – Štamparija A. Fuksa.
• 1884 Pripovetke iz Staroga i Novog zaveta: sa trideset slika / po prevodu Vuka i Daničića sastavio Đorđe Magarašević. Novi Sad: Knjižara braće M. Popovića – Srpska štamparija dra Svet. Miletića.
• 1885 Đura Daničić srpski književnik. Letopis Matice srpske. God. 54 knj. 142. Str. 1-21. i God. 54, knj. 143. Str. 1-29.
• 1887 Đorđe Magarašević: srpski književnik, osnivač i prvi urednik “Srpskoga letopisa”. Novi Sad: Srpska štamparija dra Svetozara Miletića.
• 1887 Đorđe Magarašević srpski književnik, osnivač i prvi urednik “Srpskoga letopisa”. Letopis Matice srpske. God. 56. Knj. 150. Str. 1-29. i God. 56. Knj. 151. Str. 1-24.
• 1890 Istorijsko-kritički pregled sloveno-srpske gramatike do godine 1847. Letopis Matice srpske. God. 59. Knj. 161. Str. 1-28. iGod. 59. Knj. 162. Str. 1-29.
• 1895 U spomen Pavlu Josifu Šafariku: 1. (13) maja 1895 / govorio Đ. Magarašević. Novi Sad.
• 1896 Pisma Đure Daničića Jovanu Boškoviću / sa dopunama za štampu priredio Đorđe Magarašević. Letopis Matice srpske. God. 65. Knj. 187. Str. 116-137. i God. 65. Knj. 188. Str. 141-160.
• 1896 Pisma Pavla Josifa Šafarika. Letopis Matice srpske. God. 65. Knj. 186. Str. 53-75.
• 1896 Patronat srpske novosadske gimnazije uzima u obranu Pavla Josifa Šafarika predkr. ugarskim namesništvom 1824. g. Letopis Matice srpske. God.65. Knj. 186. Str. 76-84.
• 1897 Vuk Stef. Karadžić i prenošenje zemaljskih mu ostataka iz Beča u Beograd. Letopis Matice srpske. God. 66. Knj. 192. Str. 145-156.
• 1897 Adam Dragosavljević: srpski književnik. Letopis Matice srpske. God. 66. Knj. 189. Str. 60-92.
• 1897 Pisma Đure Daničića Jovanu Boškoviću (nastavak). Letopis Matice srpske. God. 66. Knj. 190. Str. 143-151.
• 1898 Iz prošlosti srpske škole. Letopis Matice srpske. God. 67. Knj. 193. Str. 1-27. i God. 67. Knj. 194. Str. 1-41.
• 1898 Pisma Đure Daničića Jovanu Boškoviću/ sa dopunama priredio Đorđe Magarašević. Letopis Matice srpske. God. 67. Knj. 193. Str. 159-168. i God 68. Knj. 198. Str. 139-147.
• 1899 “Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića”, Beograd 1894-1896. Letopis Matice srpske. God. 68. Knj. 200. Str. 150-170.
• 1900 Njegova svetost Patrijarh srpski Georgije Branković i srpska prosveta. Sremski Karlovci: Srpska manastirska štamparija.

 

Marković, Dimitrije (Sremski Karlovci, 1805 – Šid, 1870), protojerej, protoprezviter šidski

• 1862 Pozdrav i beseda kojom je g. Dimitrije Marković protoprezviter Šidski, presvetlog gospodina velikog župana sremskog Srbina Svetozara ot Kuševića dana 28. januara o. g. prilikom posete Šidu pozdravio u šidskoj crkvi. Zagreb: Narodna štamparija doktora Lj. Gaja.

 

Matić, Petar (pseudonim Nenad Rebić) (Bingula, 1798 – Šid, 1860), književnik, prevodilac i filolog

• 1821 Mladež srbska Arfi Šišatovačkoj. Beč.
• 1821 Milošu Svetiću, u slavnom sveučilištu Peštanskom prava jestestvenog i štatistike Slišatelju: Drugu i prijatelju. Beč.
• 1826 Dafnis. Autor Solomon Gesner. Prevod sa nemačkog Petar Matić. Beč.
• 1826 Obavljenije. Autor Solomon Gesner.Prevod sa nemačkog Petar Matić. Beč
• 1827 Idile. Autor Solomon Gesner.Prevod sa nemačkog Petar Matić. Beč.
• 1827 Zagonetke. Serbski letopis za god. 1827. God. 3, č. 3. Str. 115-117.
• 1840 Zagonetke. (u nastavcima). Serbski narodni list. God. 5, č. 35. Str. 280; God. 5, č. 37. Str. 296. i God. 5, č. 40. Str. 320.
• 1841 Zagonetka. (u nastavcima). Serbski narodni list. God. 6, č. 2. Str. 16;God. 6, č. 21. Str. 168; God. 6, č. 35. Str. 280. i God. 6, č. 45. Str. 360.
• 1841 Nadpisi. Serbski narodni list. God. 7, č. 24. Str. 192.
• 1841 Na Hajduk Vekovom grobu; Poskočice. Serbski narodni list. God. 7, č. 24. Str. 199.
• 1858 Kritika na srpski Pasltir preveden od visokopreosv. gospod. episkopa Platona. Karlovci: Mitropolitsko-Gimnazijalna Tipografija.

 

Mauković, Milivoj (Šid, 1851 – Šid, 1881), slikar, ilustrator

• 1879 Šaljivi astronom: šala u mesecu ili mesečno posmatranje Šaljivog astronoma (časopis).Novi Sad: Milivoj Mauković – Srpska narodna zadružna štamparija.
• 1881 Đavolan: šaljivi list sa slikama (časopis).Šid: Štamparija M. Maukovića.

 

Novaković, Stefan(Bačinci, 1809 – Šid, 1864), sveštenik, paroh u Šidu

• 1838 Srećan gost. Srbska novina ili Magazin za hudožestvo, književnost i modu. God. 1. Str. 81.
• Kratke poučiteljne povesti – od raznih autora sabrane i na srpski jezik prevedene od strane Stefana Novakovića, jerođakona mitrovačkog. Novi Sad: Štamparija Pavla Jankovića, C. K. privil. Tipografa.
• 1839 Srpsko spisateljstvo (u nastavcima). Srbska novina ili Magazin za hudožestvo, književnost i modu. God. 2, č. 1. Str. 4;God. 2, č. 2. Str. 8;God. 2, č. 3. Str. 11; God. 2, č. 4. Str. 15-16;God. 2, č. 5. Str. 19 i God. 2, č. 6. Str. 23-24.
• 1840 Poseta Bedlamu. Srbski narodni list. God. 5, č. 44. Str. 348-352.
• 1841 Običaji starih indijanca u Gvatemali. Srbski narodni list. God. 6, č. 16. Str. 124-127.
• 1841 Naročiti običaji Lesgianaca. Srbski narodni list. God. 6, č. 28. Str. 223-224.
• 1841 Žene u Egiptu. Srbski narodni list. God. 6, č. 31. Str. 246-247.
• 1842 Poslednji dani života, bolest i smrt cara Naoleona. Srbski narodni list. God. 7, č. 22. Str. 169-174.
• 1843 Knez Evgenije i bitka kod Sente 1697. Srbski narodni list. God. 8, č. 10. Str. 73-76.
• 1843 Pad Carigrada. Srbski narodni list. God. 8, č. 14. Str. 105-109.
• 1843 Marija, ugarska kraljica. Srbski narodni list. God. 8, č.21. Str. 166-168.
• 1843 Izvor prosvećivanja: kako ga treba očistiti i ukrasiti, da se na narod blagodatno izliva.(u nastavcima). Srbski narodni list. God. 8, č. 23. Str. 179-183; God. 8, č. 24. Str. 185-191. i God. 8, č. 25. Str. 195-200.
• 1843 Presuda Marka Aurelija protiv Frumenta. Srbski narodni list. God. 8, č.35. Str. 273-276.
• 1844 Posmatranje vasione 1843. (u nastavcima). Srbski narodni list. God. 9, č. 46. Str. 365-367; God. 9, č. 47. Str. 374-376. i God. 9, č. 48. Str. 380-384.

Orešković, Dimitrije-Mita (Sečuj, 1816 – Šid, 1867), tamburaš, kompozitor, krčmar

• 1856 Pesma Novom Sadu. Srbski letopis za god. 1856. God. 30, č. 2, str. 89-83.
• 1860 Pesma za sadanje vreme (str. 562); Jadikovanje bosanske raje (str. 564-566). Slovenka 7.
• 1860 Spreinačena pesma od 1848. Slovenka 8. Str. 640-641.
• 1864 Domaćine dragi, gostoljube blagi (44-45), Gorko skorbiš srdce moje (45-46), Ah! otstupi što me jediš (46-47), S’ puškom iduć’ na livade (47-48). Krin: Srbsko narodni kalendar: za prostu godinu 1865. Beograd: Štamparija Nikole Stefanovića.

Pojedinačne pesme su objavljivane i u:

• 1866 PesmaricaI. Novi Sad: Episkopska knjigopečatnja.
• 1867 Godišnjak: Veliki kalendar: Za 1868. godinu prestupnu iz 366 dana; godina XIX. Novi Sad: Platonova knьigopečatnja.
• 1868 Lastamali kalendar: za prestupnu 1868. godinu. Novi Sad:Platonova pečatnja.

     Dimitrije-Mita Orešković je objavljivao svoje pesme u brojnim zbornicima i periodici. Ovde donosimo samo neke od njih. Više o njegovim radovima videti u D. Tomić „Mita Orešković, prvi srpski kantautor“, Narodna biblioteka „Simeon Piščević“ Šid, 2014.

Popovski, Jovan (Dobanovci, 1841 – Šid, 1866), učitelj u Šidu

• 1897 Đački pogreb: (posvećeno đacima za deklamovanje). Vršac: Štamparija M. P.-Pavlović.

 

Šumanović, Ilija (Šid, 1865 – Morović, 1921), sveštenik, paroh u Moroviću

• 1895 Porodica i reliđija (autor Avgustin od Montefeltra). Prevod sa italijanskog Ilija Šumanović. Novi Sad: Srpski Sion.

(publikovano u Godišnjak biblioteka Srema br. 15 za 2014)