Category Archives: Istorija

Matične knjige Iločkog rabinata

              Kada su se u Ilok doselili prvi Jevreji nije poznato. Pouzdano se zna da se pominju krajem 18. veka. Kako su u nekim okolnim mestima u Sremu Jevreji zabeleženi već tokom prve polovine 18. veka (Vukovar početak 18. veka, Petrovaradin 1704. godine, Šid 1721. godine itd) može se pretpostaviti da je u to vreme i u Iloku bilo jevrejskih trgovaca-putnika.

            Matične knjige Iločkog rabinata sačuvane su za ceo period od njihovog zavođenja pa do 1946. godine. Matične knjige rođenih zavedene su 1837. godine, umrlih 1855. godine a venčanih 1856. godine. Danas se čuvaju u Matičnom uredu u Iloku. U Iloku je postojalo dve jevrejske opštine od kojih je jedna bila ortodoksna. Kako bi se stekla potpunija slika o jevrejskim porodicama, statističke podatke za ove dve jevrejske opštine donosimo zajedno.

Matične knjige rođenih

            U matične knjige rođenih upisano je ukupno 1448 rođenih osoba. Od tog broja naknadno su upisane 122 osobe osobe rođene pre zavođenja matičnih knjiga.

            Iločki rabinat je obuhvatao više mesta u okolini. Takođe, iz određenih razloga u Iloku su upisana i rođenja neke dece čiji su roditelji živeli u udaljenim mestima a ovde su se, verovatno, zatekli u momentu rođenja deteta. U knjigama su upisana rođenja dece iz sledećih mesta (sa brojem rođenja): Adaševci 4, Bačinci 28, Banoštor 12, Bapska 14, Batrovci 7, Beočin 21, Beograd 1, Berkasovo 12, Bingula 14, Čalma 18, Čerević 51, Divoš 18, Drenovci 2, Erdevik 94, Gibarac 9, Grabovo 4, Ilinci 14, Kukujevci 31, Laćarak 1, Ležimir 4, Lipovac 4, Ljuba 16, Ljubljana 2, Manđelos 5, Martinci 1, Sremska Mitrovica 1, Mohovo 7, Molovin 13, Morović 21, Neštin 32, Novak 4, (Bačka) Palanka 2, Senta 4, Sot 11, Strošinci 2, Susek 44, Sviloš 10, Šarengrad 18, Šid 137, Tovarnik 2, Vašica 8, Vizić 11. Najveći broj rođene dece je u samom Iloku – 626.

            Najranije ubeleženo rođenje je od Simona Singera iz 1780. godine, zatim slede Ignatz Wortman (1812), Neti Funk (1812), M. M. Ekstein (1822), Zily Schwarz (1826), Gabriel Steimnitz (1826), Daniel Funk (1827), Simon Ehrendiener (1828), Lisi Löwy (1829), Fani Wilhelm (1832), Moritz Hubert (1833), Philip Stern (1834) itd. Međutim to su sve naknadno upisana rođenja, dok je prvo zvanično redovno upisano rođenje, kao što je navedeno, iz 1837. godine.

            U matičnim knjigama rođenih upisana su sledeća prezimena iz Iloka: Adler, Alleweil, Blahm, Bleier, Boskovitz, Braun, Breslauer, Brül, Buchinger, Bukvald, Cveber, Davidovic, Deuches, Deutsch, Ehrendiener, Ehrenfeld, Ehrengruber, Ekstein, Ellenlogen, Engel, Epstein, Fein, Fischel, Flesch, Frankl, Franzos, Fridman, Fried, Friedman, Fuchs, Funk, Fürst, Ganz, Glanber, Goldenberg, Goldstein, Hahn, Handler, Hefter, Heller, Herschenhauser, Heršković, Herzler, Hirschl, Hirt, Hoffman, Hubert, Kaff, Klein, Knöpfler, Kohn, Kollman, Krauss, Lang, Laufbahn, Lebovič, Lederer, Löbl, Lörinc, Löwy, Lukacs, Man, Mayer, Mencer, Neuman, Neuschloss, Pasehkes, Perl, Pollak, Reiner, Reinhold, Rosenberg, Rosenzweig, Rosman, Rosner, Roth, Schick, Schlos, Schulsinger, Schwarz, Schwimer, Silber, Singer, Spitzstein, Steimnitz, Stein, Steiner, Stern, Straus, Svimer, Tauber, Teitelbaum, Walles, Weber, Weiss, Wilhelm, Winternitz, Wolberger, Wortman,

            Što se tiče broja upisane rođene dece najviše ima porodica Stern 146, zatim Funk 37, Wortman 27, Kaff 21, Handler 20, Lang 19, Franzos 17, Goldenberg 14, Mencer 14, Fried 13, Steiner 13, Walles 12, Hirt 11, Klein 11, Löwy 11 i Straus 10. Sve ostale porodice imaju ispod 10 upisanih rođenja.

Matične knjige umrlih

            U periodu od 1855-1930. godine u matične knjige je upisano 447 slučajeva smrti. U tom periodu, na iločkom jevrejskom groblju je, prema matičnim knjigama umrlih, sahranjeno 227 pokojnika. Od tog broja 144 osobe su rođene u Iloku, dok se kod ostalih navode razna mesta u okolini Iloka iz ostalih evropskih država. Kao mesta rođenja iz bliže i šire okoline Iloka pominju se Bačinci, Bapska, Bački Breg, Erdevik, Mali Iđoš, Ilinci, Karavukovo, Kula, Lovas, Ljuba, Mohovo, Našice, Neštin, Opatovac, Palanka, Pivnice, Susek, Šid, Vašica, Vizić, Vukovar, Zemun, Žepče u Bosni. U Iloku su preminule i osobe rođene u mestima Bonyhad, Bustjahaza, Dina, Erdö i Siklós u Mađarskoj, zatim Mukačevo u Ukrajini, Bratislava, Skalice u Češkoj, zatim gradovi u Rusiji, Galiciji itd. Najduže je živeo Jakob Bresslauer koji je preminuo 1904. godine u 96-oj godini i Bernhard Wortman koji je preminuo 1891. godine u 92-oj godini života.

Matične knjige venčanih

            U Iloku je u periodu od 1856-1946. godine sklopljeno 289 brakova. Od ukupno broja venčanih, samo 47 mladoženja i samo 38 nevesta je stanovalo u Iloku. Svi ostali mladenci su bili iz drugih gradova. Neverovatno je da je da je samo 5 brakova sklopljeno između Iločana i Iločanke. U najvećem broju slučajeva obavljana su venčanja mladenaca iz drugih mesta. Velik broj tih bračnih parova iz drugih gradova je ostao da živi u Iloku nakon obavljenog venčanja. Uvidom u mesta rođenja i stanovanja mladenaca i njihovih roditelja, dobija se slika raznolikosti porekla iločkih jevrejskih porodica kao što je i bio slučaj kod matičnih knjiga umrlih.

            Od ukupnog broja mladoženja (289) 42 su bili udovci, 3 razvedena dok su svi ostali bili prvobračni. Kod nevesta je nešto drugačija slika: 23 udovice, 1 razvedena žena i ostalo prvobračne devojke. Prosečna starost muškaraca pri sklapanju prvog braka je 27 godina, a devojaka 22 godine.

Matične knjige rođenih i venčanih Vukovarskog rabinata

             Matične knjige Vukovarskog rabinata sačuvane su za skoro ceo period od zavođenja 1850. godine pa do početka Drugog svetskog rata.

            Podatke za knjige rođenih iznećemo za period od 1850. do 1900. godine. U tom periodu upisano je ukupno 1451 rođeno dete. Od tog broja, 855 dece je rođeno u Vukovaru. Preostali broj su deca iz okolnih sela koja su spadala pod Vukovarski rabinat. U knjige je upisano i nekoliko rodjenja dece čiji su roditelji stanovali u udaljenim mestima (Beč, Tuzla, Pešta, Šid, Vrbas itd) a ovde su se verovatno našli u momentu rođenja deteta.

            Od ukupnog broja rođene dece rođene u Vukovaru 415 su dečaci, 427 devojčice a 13 neutvrđenog pola.

            U knjigama su upisana deca iz Vukovara sa sledećim prezimenima: Adler, Altman, Bader, Barany, Baum, Baumhorn, Berger, Bermann, Bier, Bierman, Biuhler, Blam, Borovitz, Brauer, Braun, Brecher, Brenner, Bresslauer, Breuer, Czeisel, Dautch, Deitelbaum, Deutsch, Dežma, Diamant, Dottlieb, Drezler, Engel, Fein, Fischer, Fischhof, Fischl, Flamm, Fleischer, Frank, Freund, Fried, Friedman, Frisch, Fuchs, Fuhrman, Fürth, Goldberger, Goldschein, Goldschmid, Gottlieb, Gross, Grossman, Grün, Grünberg, Grünberger, Grünfeld, Guttmann, Haberfeld, Hahn, Haker, Havacs, Heitler, Heksch, Heller, Heltgott, Hendler, Herman, Herzgo, Herzl, Herzog, Hevesi, Hiller, Hirth, Hofman, Holländer, Huller, Kaiser, Käsfenbaum, Kattarivas, Kaufmann, Kellert, Klaus, Klein, Kohn, Krauss, Kremsir, Landesman, Landsinger, Landsmann, Lang, Langfelder, Laschkofeld, Laskafeld, Latzko, Lehner, Löblovitz, Löwenstein, Löwy, Lustig, Marschall, Mayer, Metzger, Müntz, Nauman, Löwy, Schnitzlet, Biermann Fischer Schnitzlet, Neuman, Nikolsburger, Obersohn, Ofner, Pachtinger, Papai, Perles, Pfeffermann, Platzner, Podvinec, Pollak, Popper, Preiss, Rechnitzer, Reich, Richtman, Rosenbaum, Rosenberg, Rosenfed, Rosenzweig, Roth, Ruthman, Schalhof, Schenk, Scher, Schetteles, Schiffer, Schliesser, Schmalz, Schmutzer, Schnitlinger,  Schnitzler, Schön, Schwarz, Silberberg, Singer, Snitzer, Sohr, Spingarn, Spiro Spitzer, Spitzstein, Spuller, Stadler, Stein, Steiner, Steinfeld, Steinhard, Stern, Stössel, Strauss, Tagleicht, Tischler, Tušak, Ungar, Velić, Wachsler, Walder, Wechsler, Weinberger, Weiner, Weiss, Wellisch, Werner, Wertheimer, Wertheiner,Wiener, Winter, Wolf, Wortheimer i Zohr. Najveći broj dece je upisan sa prezimenom Herzog (29), zatim slede Baum (26), Kohn (25), Weiss (24), Schwartz (22), Klein (21), Bier (20), Hiller (19), Braun i Singer (18). Ostale porodice imaju ispod ovog broja upisane dece.

            Što se tiče drugih mesta situacija je sledeća (u zagradi je ukupan broj dece rodjene u tom mestu a potom prezimena koja se pominju): Antin (11): Büchler, Feinsilber, Feldscherer, Fischer, Krauss, Neumann; Banovci (12): Braun, Grün, Klein, Lazarus, Pollak; Bapska (3): Heksch; Berak (30): Deutsch, Fischof, Gerber, Pollak, Presburger, Roth; Bobota (19): Berger, Bernhard, Freundlich, Kohn, Bernhard; Bršadin (17): Baum, Frisch, Kohn, Obersohn, Silberger; Bogdanovci (3): Hahn, Sohr; Borovo (10): Baum, Berger, Klein, Schmutzer, Stern; Budrovci (1): Weiss; Bošnjak (1): Latzko; Cerić (15): Baum; Čakovci (21): Braun, Gutman, Heksch, Klein, Markusz, Schwarz, Wachterlitz, Weiss; Drenovci (1): Wellisch; Gaboš (16): Gerber, Gross, Kohn, Lang, Rosenberger, Spitzer, Ungar, Weinberger, Zwieback; Ilača (31): Grün, Kaff, Kohn, Stein; Grabovo (3): Fischer; Gradačac (1): Engel; Gunja (1): Hahn; Jankovci (15): Herzog, Singer, Stein, Tagleicht, Trebitsch; Jarmina (13): Herzog, Kaiser, Rosenberg, Weinreb; Korogy (18): Buchler, Fischer, Gross, Herman, Klein, Kohn, Müller, Pollak, Zwieback; Lovas (19): Boskovitz, Fürth, Grün, Hacker, Krauss, Langfelder, Neuman; Marinci (8): Baum; Markušica (27): Dirnbach, Flesch, Gross, Heksch, Herzog, Lang, Sternthal; Mikluševci (17): Hahn, Heksch, Jakob, Singer, Steiner, Weiss; Mohovo (16): Grün, Morgenstern, Popper; Negoslavci (17): Bröder, Gross, Hefter, Roth, Schenk; Novak (4): Hacker, Handler, Spiro; Nuštar (29): Baum, Engel, Silberger, Strauss, Weiss; Opatovac (15): Bierman, Brader, Weiss; Orolik (2): Pollak, Stein; Ostrovo (9): Bergsman, Fischer, Glied, Scheer; Otok (1): Deitelbaum; Pačetin (17): Anhalser, Golstein, Grünhut, Kohn, Krauss, Rosenzweig, Sohr; Petrovci (14): Kohn, Roth, Rosenzweig, Schnitzler, Stein; Rajevo selo (3): Hahn, Treuer; Slakovci (1): Flesch; Soljani (3): Hamburger; Sotin (15): Bierman, Ceisel, Fleischmann, Friedman, Kohn, Neuman, Reich; Svinjarevci (11): Flesch, Herzog, Singer; Šarengrad (6): Bresslauer, Fischer, Herzog; Štitar (3): Frisch, Schmalz; Šodolovci pustara (4): Böhm, Lang, Scheiber; Tompojevci (5): Engel, Gross, Heksch, Polacsek; Tordinci (26): Čakovic, Fischer, Lang, Löwy, Mahler, Schwarz, Strausz, Weiss, Zimmerman; Tovarnik (27): Ceisel, Frank, Gutmann, Herzog, Lang, Neů, Neuman, Scheer, Schreiber; Trpinja (15): Berger, Duschinski, Fischer, Krausz, Perles, Weiss; Vera (3): Duschinsky, Golstein, Lederer.

            Primetne su izuzetno intenzivne mikromigracije u okviru Rabinata, odnosno da je velik broj porodica po nekoliko puta menjao mesto stanovanja u periodu od nekoliko godina. Tako da se pojedine porodice navode u više mesta, na primer Baum, Herzog, Hendler, Kohn itd.

            Na području Vukovarskog rabinata, u periodu od 1850 do 1931. godine upisano je ukupno 522 venčanja od kojih je 414 sklopljeno u Vukovaru. Ukupno je u tom periodu venčano 137 mladoženja iz Vukovara od čega je samo 34 rođeno u mestu, i ukupno 338 nevesti sa stanovanjem u Vukovaru od čega je samo njih 179 rođeno u mestu.

            Kao mesta rođenja mladoženja navode se sledeća mesta van Vukovarskog rabinata: Apatin, Arad, Bač, Bačinci, Bačko Petrovo selo, Baja, Banja Luka, Beč, Belled, Beograd, Borjad, Bosing, Boskowitz, Brčko, Brestovac, Buchberg, Budapest, Carigrad, Čurug, Felsö-Döbos, Gibarac, Gložan, Grk, Gyönk, Himešhaza, Jasenovac, Karavukovo, Kecskemet, Krapina, Kućanci, Kula, Lavov, Sremska Mitrovica, Nagy-Abony, Nagy-Attad, Nagy-Szölös, Nagyvarad, Nemačka Palanka, Novi Sad, Novi Vrbas, Nytra, Papa, Segedin, Senta, Sombor, Stenjevci, Sviloš, Szeged, Temerin, Vajska, Velika Kanjiža, Vesprim, Zagreb, Zemun itd. NakonVukovara, najveći broj mladoženja je rođen u mestu Bonjihad u Mađarskoj (31).

            Kao mesta rođenja nevesta navode se sledeća mesta van Vukovarskog rabinata: Apatin, Bač, Bačka Palanka, Bačka Topola, Baja, Bonyhad, Budimpešta, Čonoplja, Čortanovci, Elemir, Erdevik, Gyöngyös, Gyönk, Himešhaza, Horgoš, Kukujevci, Kula, Mako, Morović, Novi Bečkerek, Novi Sad, Pečuj, Sarvaš, Šid, Žabalj itd.

Šidski plemeniti Mikovići i slobodni kraljevski grad Novi Sad

     Šezdesetih godina 18. veka vođene su žestoke borbe između pravoslavaca i katolika oko mesta Velikog sudije („gradonačelnika“) grada Novog Sada. Godine 1758. i potom 1766, 1768, 1776. i 1778. na ovaj visok položaj biran je David Racković (1712-1793). U pomenutim borbama Racković je optužen da mrzi katolicizam, zbog čega je 1768. godine sama carica Marija Terezija morala da reaguje i traži da se Racković opomene. Kada je carska depeša pročitana pred novosadski magistratom, Racković je ustao i odbranio se, posle čega je magistrat odgovorio carici da optuženi nikad nije učinio ništa protiv katoličke vere. Zna se da je David Racković bio “čovek sposoban, književan, koji govori različne jezike” i da je, nakon što je bio jedan od dva delegata na bečkom dvoru koji su izdejstvovali da Novi Sad od šanca postane slobodni kraaljevski grad, bio gradski senator 1748. do 1786. godine, ali se ne zna da je, na veliku čast Šidu, bio i šidski zet.

    Ostavši udovica posle smrti svog prvog supruga Mihajla Đurkovića, senatora i narodnog tribuna, Dionisija plemenita Miković (Šid, 1732 – Novi Sad, 1804) se udala za velikog sudiju Davida Rackovića.

     Šidska plemićka porodica Miković potiče iz Sombora. Prvi put se u Šidu pominje 1715. godine kada je zabeleženo da šidski prota Kiril Miković vodi školu u Šidu (ovo je ujedno i najstariji pomen školstva u Šidu). Mikovići su dobili plemićki list i grbovnicu 31. maja 1699. godine. Plemstvo je proglašeno u Bačkoj županiji 1699. godine, a u Sremskoj županiji 1770. i 1772. godine.

Potpis i pečat prote Josifa Mikovića iz 1778. g.
Potpis i pečat prote Josifa Mikovića iz 1778. g.

     Prota kir Kiril Miković je rođen u Somboru 1683. godine od oca Petra, somborskog zemljedelca. Bio je oženjen parožankom Krunom, sa kojom je imao sinove Gavrila (1710-1759), Josifa (1728-1779) i Jovana (1733), i kćerke Poleksiju (1722), Mariju (1726), Martu (1730-1774) i Dionisiju (1732-1804). Gavril i Josif su dugi niz godina bili šidski protoprezviteri.

     Prota Gavril Miković je imao sina Grigorija plemenitog Mikovića (Šid, oko 1750 – Novi Sad, 1814) i kćerku Jelisavetu, udatu za novosadskog trgovca Pavla Mirosavljevića, sina dugogodišnjeg sveštenika Uspenske crkve u Novom Sadu.  Pre nego što je 1788. godine Grigorije prodao porodičnu kuću šidskom parohu Mihailu Georgijeviću i odselio se, najverovatnije, prvo u Mitrovicu a potom u Novi Sad, bio je sudija na Šidskom vlastelinstvu. Pominje se kao delegat na Temišvarskom saboru 1790. godine. Imao je dva braka, a zanimljivo je da mu je druga supruga bila Ana plemenita Jovanović, verovatno unuka Andrije, brata patrijarha Arsenija Jovanovića-Šakabente. Grigorijeva kćerka je bila udata za majora Jeftimija Raškovića. Zanimljivo je da je Jeftimijeva sestra, Dafina Rašković, bila udata za kapetana Simeona Piščevića, rođenog šiđanina. U svom testamentu Grigorije plemeniti Miković je napisao sledeće: „Duh moi vručavam ja bezkonečnomu moloserdju Božiemu, telo že moe Zemli, koe u slučaju ako bi ili ovde, ili gdi na drugom mestu pogrebeno bilo, želim dabi posle zakonnago vremene kosti moi u grobnicu blaženopočivših roditelei moih u Šid prenešeni bili, na koi pogreb moi opredelavam ednu hiladu forinti. Za spasenie duše moe ostavljam na Šidsku našeg blagočestija Cerkvu ednu hiljadu forinti. Na četiri našeg blagočestija cerkve novosadske četiri stotine forinti. Parohom šidskim u ime parusije sedamdeset i pet forinti. I parohom takoćer katedralne novosadske cerkve sedamdeset i pet forintov. Na dva novosadska špitala po 150 f. dakle tri stotine forinti. Na Fundaciju Novosadskju Serbskju Gimnasiuma ednu hiljadu forinti. Ostavljam moemu bratu Gavri Mikoviču vicesolgebirovu šest hiljada forinti. Ostavljam moim srodnikom Marku i Moiseju Ignjatoviču pet hiljada forinti. Moim sinovcem u Vukovaru i Terpinji Grigoriju, Aronu i Davidu Mikovič ednu hiljadu i pet stotin forinti. Moei srodnici Sofiji Sekulić osam stotina forinti. Sinovici moei Sofiji Stefanović i Oroliću osam stotina forinti. Juli ranjenici kćeri moe dve stotine i pedeset forinti. Gospodinu Solgabirovu Teodoru Stoičeviču, koego za egzekutora Testamenta naimenuju, ostavljam ednu hiljadu forinti…“ Sve ukupno, Grigorije je testamentom podelio 24.000 forinti. Osoba koja zadrži Grigorijevu kući bila je dužna da karlovačkom arhiepiskopu da 6000 forinti od kojih bi se stipendirala tri srpska učenika u periodu od deset godina.

Pečat Gavrila Mikovića iz 1793. g.
Pečat Gavrila Mikovića iz 1793. g.

 

Potpis Grigorija Mikovića iz 1788. g.
Potpis Grigorija Mikovića iz 1788. g.

     Prota Josif Miković je obavljao sveštenički poziv od 1753-1779. godine, s tim da je od 1762. bio i šidski prota. Imao je kćerku Ružicu, udatu za šiđanina Prokopija Mirkovića, i sina Gavrila, šidskog sudiju. Gavrilov sin Dimitrije pl. Miković je nasledio Grigorijevu kuću u Novom Sadu, gde se verovatno i preselio posle 1834. godine. Mikovićeva kuća u Novom Sadu je izgorela u toku revolucionarnih godina 1848/9. da bi konačno, svakako pošto je porodica izumrla, prodata 1872. godine u korist karlovačkog mitropolita.

     Mikovićima su kumovali plemeniti Bongarti iz Kamenice, plemeniti Stoičevići iz Neština, plemeniti Gvozdanovići iz Šida, plemeniti Žitvai iz Vukovara, poslanik Pavel Grčić, šidski Šumanovići itd.

     I na kraju da se još malo osvrnemo na Dionisiju plemenitu Miković. Godine 1775. darovala je hramu Svetog Oca Nikolaja u Šidu svešteničke odežde, a 1776. i jedno veliko crkveno zvono. Nije imala dece. Umrla je u dubokoj starosti, a veći deo imanja je ostavila bratancu Grigoriju pl. Mikoviću. Deo imanja je podelila Hramu Svetog Nikolaja, Almaškoj i Uspenskoj crkvi u Novom Sadu, pravoslavnoj i katoličkoj bolnici u Novom Sadu, pa čak i za „instrumenta vatrena“. Sahranjena je pored svog prvog supruga Mihajla Đurkovića.

     Poslednji muški član ove porodice u Šidu je Georgije plemeniti Miković (1822-1899), šidski poštar. Posle njegove smrti, njegova udovica Jozefina rođena Hirt se odselila iz Šida.

(Autorska prava zadržana. Zabranjeno je korišćenje materijala bez dozvole vlasnika sajta)