U okviru obeležavanja Dana oslobođenja Šida, 3. decembra je promovisan novi broj časopisa „Šidina“. Tema ovog broja je, svakako sa pravom, Isidor Cankar (Šid, 1886 – Ljubljana, 1958), istoričar umetnosti, kritičar, književnik i političar.

Verovatno nema nacionalnosti na tlu Vojvodine a da nema barem jednog njenog pripadnika u Šidu. Šid je nekako Vojvodina u malom. Od svih nacionalnosti – Srba, Jevreja, Cincara, Rusina, Slovaka, Nemaca, Hrvata, Mađara, Slovenaca, Italijana, Bugara, Rusa – u javnosti se najmanje govorilo o Nemcima. Razlog tome su svakako nacistički zločini u ratu, koje su aktivno ili pasivno podržavali gotovo svi domaći Nemci. Naravno da je bilo izuzetaka – nikako se ne smeju zaboraviti industrijalac Huber i vlasnik mlina Leman, koji ne samo da nikad nisu prišli nacističkoj stranci nego su i pomagali partizanski pokret. Kako je popis stanovništva tek predstojao naredne 1941. g, Šidski srez je 1940. g. objavio sledeću nezvaničnu nacionalnu strukturu u Šidu: od oko 6000 stanovnika, Srba ima 3200, Rusina 1200, Slovaka 750, Nemaca između 450 i 500, Hrvata i Jevreja (svakih) između 90 i 100. U tim, svakako okvirnim ciframa, dočekan je početak rata i svi užasi koje je on doneo. Kao i svuda, iako nisu uvek bili inicijatori toga, Nemci su podneli svu krivicu za rat i o njima više nije bilo govora. A upravo pomenuta porodica Huber je zaslužila pomen u kontekstu istorije Šida i upravo ćemo od nje početi priču o Cankaru koji u Šidu, iako po ocu Slovenac, pripada upravo tom nemačkom krugu.

Porodica Huber je po svemu sudeći u Šid došla između 1831. i 1835. godine. Nije poznato njeno poreklo. Te 1835. godine je mesar Matija Huber (1791-1860) posedovao kuću na uglu današnjih ulica Cara Dušana i Vuka Karadžića. Nakon bankrota jednog člana porodice, tu kuću je kupio jevrejski hotelijer Ignac Rajh i na njenom mestu sagradio velelepan objekat koji i danas postoji. Pouzdano se zna da je Matija Huber sa suprugom Anom (1800-1867) imao sinove Andriju i Luku. Srpsku veroispovednu osnovnu školu u Šidu, kao i sva druga nemačka deca rimokatoličke veroispovesti, pohađali su 1846/7. godine Marija Huber, 1850/1. Alojzije Huber, i 1857/8. Johana Huber, verovatno takođe, deca Matije i Ane.

Andrija Huber se oženio Marijom Hegl (1840-1918), takođe Nemicom. U braku su imali troje dece, sina Jozefa Emanuela (1867) i ćerke Mariju (1863) i Karolinu Emu (1873). Sudbina Jozefa Emanuela nije poznata, verovatno se odselio iz Šida. Marija se udala 25. maja 1885. godine za slovenačkog krojača Andriju Cankara (1854-1915), sina Jakoba i Barbare rođ. Bernat. Kumovi na venčanju su bili Franja Huber i Karlo Hegl, inače Marijini brat od strica odnosno ujak. Kako je porodica Cankar, više-manje, poznata, na njoj se nećemo zadržavati, ali ćemo pomenuti da su Andrija i Marija u braku imali Rudolfa (1888-1888), Isidora (1886-1958), Rudolfa (1893-1916), Dragutina (1895-1914), Emila (1896-1914), Franca Josipa (1898-1983) i Barbaru (1900). Porodica Cankar se odselila u Sloveniju 1911. godine.

Karolina Ema Huber se udala za Andriju Hofbeka (1867-1903), sina Franje i Eve Hofbek. U braku su imali sina Edvarda Edu (1893) i ćerku Ivku (1897) udatu Jović. Edvard je bio učitelj. Nastradao je Novom Mestu u Sloveniji 1944. godine prilikom masovnog povlačenje nemačkih, ustaških i četničkih jedinica. Karolina je doživela duboku starost i umrla 1961. godine u Šidu u svojoj kući na današnjoj adresi Cara Lazara 66.

Luka Huber (1830-1875) je sa suprugom Anom rođ. Klasanović zasnovao veliku porodicu: Marija (1854-1860), Terezija (r.1857), Franja (1860-1906), Isidor (1860-1915), Eugenije (1862-1863), Emilija Katarina (r. 1864) i Paulina Sofija (r.1871). Terezija se udala 1881. godine za Stjepana Krtarića iz Osijeka. Nije poznato da li je imala dece u tom braku. Nakon što je ostala udovica, vratila se u Šid i udala za šidskog trgovca Radoslava Simunovića. U tom braku je imala ćerke Veru (1895-1980) i Nadeždu (r.1897) i sina Božidara (1898-1965), čuvenog Božu Dunstera, selektora fudbalske reprezentacije Kraljevine Jugoslavije na svetskom prvenstvu u Montevideu.

Franja (Luke) Huber se oženio Sofijom Laksteter (1863-1906), nije poznato da li su imali dece.

Isidor (Luke) Huber je nastavio očev i dedin mesarski zanat. Oženio se 30. juna 1886. godine Srpkinjom Sofijom Mauković (1865-1940), sa kojom je imao dve ćerke: Anicu (1886-1892) i Katicu (1888-1915). Sofija je bila ćerka šidskog šnajdera Hristifora Maukovića i sestra čuvenog crtača Milivoja Maukovića. Nasledila je očevu kuću u centru Šida, koja je posle pripala mesaru Rudolfu Kunclu, bratancu njenog supruga. Kuncl je kasnije kuću prodao porodici Janković iz Neština, koja je u kući nastavila mesarsku tradiciju sve do oko 1980. godine.

Emilija Katarina (Luke) Huber se udala 1896. godine za Alojza Servacija, a njena mlađa sestra Paulina Sofija 1892. godine za Antuna Kuncla iz Grgurevaca sa kojim je imala već pomenutog sina Rudolfa.

Konfuzan nemačko-hrvatsko-srpsko-slovenački rodoslov koji je obuhvatio nekoliko sremskih mesta, ali i nekoliko izuzetnih šidskih familija i pojedinaca. Da li nas određuju geni? Da li su Boža Dunster i Isidor Cankar postali to što su bili zbog dobre genetske predispozicije? Ili nas određuje okolina, porodica i društvo? Kako god bilo, tačna je ona narodna – deca su ogledalo porodice.

(Autorska prava zadržana. Zabranjeno je korišćenje materijala bez dozvole vlasnika sajta)