Kada su se u Ilok doselili prvi Jevreji nije poznato. Pouzdano se zna da se pominju krajem 18. veka. Kako su u nekim okolnim mestima u Sremu Jevreji zabeleženi već tokom prve polovine 18. veka (Vukovar početak 18. veka, Petrovaradin 1704. godine, Šid 1721. godine itd) može se pretpostaviti da je u to vreme i u Iloku bilo jevrejskih trgovaca-putnika.
Matične knjige Iločkog rabinata sačuvane su za ceo period od njihovog zavođenja pa do 1946. godine. Matične knjige rođenih zavedene su 1837. godine, umrlih 1855. godine a venčanih 1856. godine. Danas se čuvaju u Matičnom uredu u Iloku. U Iloku je postojalo dve jevrejske opštine od kojih je jedna bila ortodoksna. Kako bi se stekla potpunija slika o jevrejskim porodicama, statističke podatke za ove dve jevrejske opštine donosimo zajedno.
Matične knjige rođenih
U matične knjige rođenih upisano je ukupno 1448 rođenih osoba. Od tog broja naknadno su upisane 122 osobe osobe rođene pre zavođenja matičnih knjiga.
Iločki rabinat je obuhvatao više mesta u okolini. Takođe, iz određenih razloga u Iloku su upisana i rođenja neke dece čiji su roditelji živeli u udaljenim mestima a ovde su se, verovatno, zatekli u momentu rođenja deteta. U knjigama su upisana rođenja dece iz sledećih mesta (sa brojem rođenja): Adaševci 4, Bačinci 28, Banoštor 12, Bapska 14, Batrovci 7, Beočin 21, Beograd 1, Berkasovo 12, Bingula 14, Čalma 18, Čerević 51, Divoš 18, Drenovci 2, Erdevik 94, Gibarac 9, Grabovo 4, Ilinci 14, Kukujevci 31, Laćarak 1, Ležimir 4, Lipovac 4, Ljuba 16, Ljubljana 2, Manđelos 5, Martinci 1, Sremska Mitrovica 1, Mohovo 7, Molovin 13, Morović 21, Neštin 32, Novak 4, (Bačka) Palanka 2, Senta 4, Sot 11, Strošinci 2, Susek 44, Sviloš 10, Šarengrad 18, Šid 137, Tovarnik 2, Vašica 8, Vizić 11. Najveći broj rođene dece je u samom Iloku – 626.
Najranije ubeleženo rođenje je od Simona Singera iz 1780. godine, zatim slede Ignatz Wortman (1812), Neti Funk (1812), M. M. Ekstein (1822), Zily Schwarz (1826), Gabriel Steimnitz (1826), Daniel Funk (1827), Simon Ehrendiener (1828), Lisi Löwy (1829), Fani Wilhelm (1832), Moritz Hubert (1833), Philip Stern (1834) itd. Međutim to su sve naknadno upisana rođenja, dok je prvo zvanično redovno upisano rođenje, kao što je navedeno, iz 1837. godine.
U matičnim knjigama rođenih upisana su sledeća prezimena iz Iloka: Adler, Alleweil, Blahm, Bleier, Boskovitz, Braun, Breslauer, Brül, Buchinger, Bukvald, Cveber, Davidovic, Deuches, Deutsch, Ehrendiener, Ehrenfeld, Ehrengruber, Ekstein, Ellenlogen, Engel, Epstein, Fein, Fischel, Flesch, Frankl, Franzos, Fridman, Fried, Friedman, Fuchs, Funk, Fürst, Ganz, Glanber, Goldenberg, Goldstein, Hahn, Handler, Hefter, Heller, Herschenhauser, Heršković, Herzler, Hirschl, Hirt, Hoffman, Hubert, Kaff, Klein, Knöpfler, Kohn, Kollman, Krauss, Lang, Laufbahn, Lebovič, Lederer, Löbl, Lörinc, Löwy, Lukacs, Man, Mayer, Mencer, Neuman, Neuschloss, Pasehkes, Perl, Pollak, Reiner, Reinhold, Rosenberg, Rosenzweig, Rosman, Rosner, Roth, Schick, Schlos, Schulsinger, Schwarz, Schwimer, Silber, Singer, Spitzstein, Steimnitz, Stein, Steiner, Stern, Straus, Svimer, Tauber, Teitelbaum, Walles, Weber, Weiss, Wilhelm, Winternitz, Wolberger, Wortman,
Što se tiče broja upisane rođene dece najviše ima porodica Stern 146, zatim Funk 37, Wortman 27, Kaff 21, Handler 20, Lang 19, Franzos 17, Goldenberg 14, Mencer 14, Fried 13, Steiner 13, Walles 12, Hirt 11, Klein 11, Löwy 11 i Straus 10. Sve ostale porodice imaju ispod 10 upisanih rođenja.
Matične knjige umrlih
U periodu od 1855-1930. godine u matične knjige je upisano 447 slučajeva smrti. U tom periodu, na iločkom jevrejskom groblju je, prema matičnim knjigama umrlih, sahranjeno 227 pokojnika. Od tog broja 144 osobe su rođene u Iloku, dok se kod ostalih navode razna mesta u okolini Iloka iz ostalih evropskih država. Kao mesta rođenja iz bliže i šire okoline Iloka pominju se Bačinci, Bapska, Bački Breg, Erdevik, Mali Iđoš, Ilinci, Karavukovo, Kula, Lovas, Ljuba, Mohovo, Našice, Neštin, Opatovac, Palanka, Pivnice, Susek, Šid, Vašica, Vizić, Vukovar, Zemun, Žepče u Bosni. U Iloku su preminule i osobe rođene u mestima Bonyhad, Bustjahaza, Dina, Erdö i Siklós u Mađarskoj, zatim Mukačevo u Ukrajini, Bratislava, Skalice u Češkoj, zatim gradovi u Rusiji, Galiciji itd. Najduže je živeo Jakob Bresslauer koji je preminuo 1904. godine u 96-oj godini i Bernhard Wortman koji je preminuo 1891. godine u 92-oj godini života.
Matične knjige venčanih
U Iloku je u periodu od 1856-1946. godine sklopljeno 289 brakova. Od ukupno broja venčanih, samo 47 mladoženja i samo 38 nevesta je stanovalo u Iloku. Svi ostali mladenci su bili iz drugih gradova. Neverovatno je da je da je samo 5 brakova sklopljeno između Iločana i Iločanke. U najvećem broju slučajeva obavljana su venčanja mladenaca iz drugih mesta. Velik broj tih bračnih parova iz drugih gradova je ostao da živi u Iloku nakon obavljenog venčanja. Uvidom u mesta rođenja i stanovanja mladenaca i njihovih roditelja, dobija se slika raznolikosti porekla iločkih jevrejskih porodica kao što je i bio slučaj kod matičnih knjiga umrlih.
Od ukupnog broja mladoženja (289) 42 su bili udovci, 3 razvedena dok su svi ostali bili prvobračni. Kod nevesta je nešto drugačija slika: 23 udovice, 1 razvedena žena i ostalo prvobračne devojke. Prosečna starost muškaraca pri sklapanju prvog braka je 27 godina, a devojaka 22 godine.